Fk Sloboda Užice

https://www.facebook.com/video.php?v=969677629772629&set=vb.892373234169736&type=2&theater

https://youtu.be/niJB2vrED6M

"Cilj ove akcije je prikupljanje sredstava za izgradnju pokretne platforme za Aleksandra Tomaševića, užičkog sportistu.

VLADIMIR PETROVIĆ PIŽON, DEJAN SAVIĆEVIĆ, SAVO MILOŠEVIĆ, RADOVAN ĆURČIĆ, ZORAN BATA MIRKOVIĆ i mnogi drugi asovi iz Užica, Srbije, Crne Gore igraju za Aleksandra.

Aleksandar je 2000.g u saobraćajnoj nesreći zadobio teške telesne povrede od kojih je nastupila potpuna oduzetost donjih ekstremiteta. Od tada, obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti vezano je za invalidska kolica i pomoć drugih ljudi. Kao dvadesetogodišnjaku punom planova za život koji je pred njim, Aleksandru, kao i njegovoj porodici, bilo je teško da se pomiri i navikne na invalidnost i sve probleme koje ona nosi. Bile su potrebne godine da se prevaziđu sve krize i da se nauči živeti pod novim okolnostima.

Ohrabren zapaženim rezultatima, koje je tokom prethodnih godina postizao na sportskim takmičenjima u organizaciji Udruženja i Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije, Aleksandar se, od prošle godine, počeo profesionalno baviti sportom. Podršku i pomoć pružio mu je Miloš Zarić, takođe član Udruženja paraplegičara Zlatiborskog okruga, i dobitnik srebrne medalje u disciplini bacanja koplja na Evropskom prvenstvu u Svonsiju 2014. godine, vicešampion sveta u bacanju koplja i bacanju kugle u Kataru 2015. godine.

Dva puta dnevno, pet dana u nedelji, Aleksandar vežba uz nadzor profesionalnog trenera, na gradskom stadionu u Užicu i sportskoj dvorani u Velikom parku. U junu ove godine učestvovao je na takmičenju u Italiji, a u julu u Hrvatskoj.

Aco živi sa majkom i sestrom u ulici Vuka Karadžića 48, stan 5 u Užicu, na prvom spratu zgrade koja nema lift. Od ulaza u zgradu do njihovog stana ima 30 stepenika. Izlazak napolje i povratak u stan za Aleksandra, njegovu majku i sestru predstavlja pravu agoniju. Da bi iznele Aleksandra sa kolicima napolje i vratile natrag, potrebna im je pomoć drugih ljudi. Komšije svesrdno pomažu, ali se zbog posla i drugih obaveza, ne može uvek računati na njihovu pomoć.

Izgradnja podižuće platforme bila bi rešenje za ovaj problem, ali iziskuje sredstva koja Aleksandar i njegova porodica ne mogu samostalno da obezbede (najjeftinija varijanta 2 000 evra). Nakon očeve smrti 2006. godine, Aleksandar je nasledio njegovu penziju, ali je u pitanju najniži zagarantovani iznos."