Užice : Dolina solitera"Na tako malo prostora, toliko solitera! Otuda i futuristička opomena da bi Užice jednog dana moglo da postane srpski Hong Kong. Ipak, nema mesta za brigu, jer Užičani rađe odlaze nego što ostaju u svom gradu.
Oni koji prvi put dođu, nemi su pred slikom penetrirajućeg betona, koji sa skučenog prostora dere nebo i oblake. Što bi rekla jedna moja koleginica: „Nedostatak širine Užičani nadoknađuju težnjama ka visini“.
Kruži anegdota o mladiću koji je, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, iz Podgorice vozom krenuo u Beograd. Bila je noć, a kada se kompozicija zaustavila u Užicu, bunovni momak bio je opčinjen prizorom - sa železničke stanice šuma solitera, osvetljeni trg... Pomislivši da je stigao u Beograd, umalo da siđe s voza. U tome su ga sprečili putnici, rekavši mu da je to „samo Užice“, te da do metropole ima da se klacka još najmanje tri sata. Danas, prugom od Užica do Beograda treba mnogo više vremena i drugačijeg rizika.
Oko prostranog Trga partizana, za koji mnogi tvrde da je među najlepšim u zemlji, a drugi nikako da zaborave kome i čemu je bio posvećen, šezdesetih godina prošlog veka nije se štedelo na betonu. U sive košnice trebalo je udomiti ondašnje proletere. U njima danas živi gotovo pola grada, a ostatak takođe se penje ili spušta do svojih kuća.
Užice upoređuju i sa Čikagom, kolevkom američkih nebodera.
Po jednoj priči hotel Zlatibor, poznat i kao Sivonja, zbog betonskog „kolorita“, predstavlja repliku jednog čikaškog zdanja.
Užički soliteri delom su zaslužni i za komšijski antagonizam sa Čačanima. Solitersku prednost, Užičani su koristili u osvajanju Čačanki. Urbana legenda kaže da su one bile zadivljene užičkim visokim građevinama i vožnjom liftom. Posle su Čačani, citirajući svog sugrađanina Purišu Đorđevića, uzvraćali da je „san svakog Užičanina da postane Čačanin“. Navodno, Užice nije ni na nebu, ni na zemlji.
Urbanost nisu samo soliteri, većkvalitet života i negovanje duha grada, iskazivanje brige za staro tako da ono ne bude u sukobu sa savremenim. Zbog toga se deo Užičana često priseća starijih, lepših i manjih građevina, koje su zauvek nestale, poput Sokolskog doma. Osim što gradu daju urbanu formu, iz koje se većgodinama iseljava suština, užički soliteri danas su zapušteni. Za trideset i kusur godina, retke su fasade koje su obnovljene, pa je veoma rizično biti u njihovoj blizini.
Da betonske visoke užičke kuće nisu samo posledica skučenog prostora, veći obeležje vremena u kome su nastajale, ukazuju i njihovi nazivi: Sivonja, Kula, Beli dvor, Crna dama, ali i Lepa Brena, Šarulja, Tele...
Užice se dugo širilo, a danas se skuplja."
" />" />
Prijem 
Registruj se 
Pristupi 
Naslov: Re: Uzice u srcu 
Uto Maj 26, 2015 9:03 am
